 |
| www.telegraf.rs |
Ubio pola familije pa sebe. Ubio ženu i sebe pred decom. Ubio partnerku pa pucao sebi u glavu. Pretio pretio pa izvršio. Divljao kolima po gradu pa ubio četvoro, petoro... Srbija među vodećim zemljama po depresivnim obolenjima i onima koja proizilaze iz stanja depresije.
U svetlu najnovijih tragičnih dešavanja u srpskom društvu, u kojima glavnu ulogu imaju porodični nasilnici koji se pretvaraju u ekstremne masovne ubice, vreme je da se Srbija dobro zamisli i preduzme ozbiljne korake u cilju ozdravljenja.
Lekari bi rekli najpre da utvrdimo dijagnozu, jer je pravilna dijagnoza pola izlečenja. Smenjuju se komentatori i stručnjaci, sociolozi, psiholozi ovih dana u tv emisijama, i pokušavaju definisati šta nam se to dešava i zašto?
Mene lično to podseća i vezuje direktno za krah srpske ekonomije. Naime, nalazim a verujem i mnogi od vas direktnu vezu između ekonomsko-privrednog i psihološkog posrtanja i stanja nacije. Lično nezadovoljstvo prerasta u nezadovoljstvo pojedinca prema bližoj i daljoj okolini i okruženju. Ekonomski stručnjaci se slažu da je srpska privreda počela da propada 90-tih godina prošlog veka, a da je ovo što se sada dešava samo logična posledica ratova, krađa, profiterstva, lažnih biznismena, koristoljubivih političara, srpskih majki i tajki i svega lošeg što se tada dešavalo u srpskoj ekonomiji.
Ubica iz Martonoša je čovek koji je već duže vreme imao osećaj inferiornosti zbog nedostatka posla a to je kulminiralo time da se iživljavao na supruzi i ostaloj familiji, sve do momenta kad je pijan ili polupijan rešio da se obračuna sa svima i celim svetom oko sebe, u kojima je očigledno tražio razloge svoje lične propasti.
Ne znači da on ne bi i zaposlen činio slične ispade, ali bi osećaj besmisla tada bio bitno umanjen.
Zar nije sve ovo posledica izopačenih vrednosti koje nam se već 20-tak godina serviraju po mnogim medijima, tabloidima, tv i radio stanicama. (mada je radio čini se ostao najčistiji medij)
Od pogrešnih heroja, ubica u ratu, koji su punili stranice svih medija i bili dočekivani kao spasioci nacije, do istih takvih na mikro planu u krugu svoje porodice i familije.
Nasilje u Srbiji se brižljivo negovalo i ima svoju tradiciju i istoriju, ono se nije javilo preko noći, pa da se sad pitamo BOŽE A ŠTA NAM SE TO DEŠAVA.
Nasilnici, uglavnom muškarci, smo svi mi koji kad popijemo ili ne popijemo samo jedno pivo, udaramo šakom o sto i vičemo kako mora biti po našem, i da je naša reč poslednja. MUŠKARCI ZNAJU ZAŠTO!?
A žene i devojke koje to slušaju mogu samo da kažu PIJANA BUDALA, kad se otrezni biće sve ok, ali i da se nadaju kako će sve to samo od sebe proći.
SRBIJO NEĆE PROĆI SAMO OD SEBE. OVO STANJE I SVI MI SE MORAMO LEČITI.
Da ima toga i u svetu, i onaj nesretni nemački pilot je ubio 150 ljudi iz stanja lične depresije, ali se to osuđuje i ne neguje u društvu.
Mi i sada imamo televizije kojima gazduju sumnjivi tipovi, a na kojima se emituju silikonsko-izopačene emisije, NASILJE, totalno i odbačenih vrednosti od strane čitavog sveta.
A mladi gledaju! A njihove oči upijaju! A njihovi nadamo se još zdravi mozgovi se pitaju! Pitaju se kojim putem ja da pođem, kad je očigledno da što si veće đubre i klovn u srpskom društvu bolje prolaziš i više zarađuješ u materijanom smislu.
A o duhovnom. O duhovnom više niko ni ne brine. A zar nije upravo to stanje najbitnije za celokupno čovekovo zdravlje i zdravlje nacije.
Ima li rešenja? Neka se jave duhovnici!
Ali najpre neka se jave ekonomisti i zaposle ovaj narod i mladež!
A možda da samo i jednostavno prepišemo čitav koncept života, vrednosti, ZAKONA, duhovnosti i ekonomije od npr. Švedske ili tako neke napredne zemlje. Jer bojim se da mi nemamo rešenje.
D. Bošković, NS info blog
Нема коментара:
Постави коментар