 |
| Foto: Novinenovosadske |
NOVI SAD- Da je naš grad postao turistička destinacija za mnoge strane goste nije više nikakva tajna, ali da li i mi novosađani treba da jedemo tri kugle sladoleda za 220,00 dinara pita se naš sugrađanin Aleksandar Sapundžić. Naime on je juče bio u prilici da prisustvuje sceni kada je nezadovoljan gost psovao zaposlene u jednoj poznatoj kafe poslastičarnici u centru Novog Sada, jer je gost bio revoltiran cenom sladoleda koju je morao da plati.
Obišli smo tim povodom na potezu od železničke stanice, do Limana 1, zatim od Štranda (Fruškogorskom) preko platoa ispred SC Vojvodina, pa do centra, sve kafiće i poslastičarnice koje služe ovaj slatko - ledeni desert.
Cene su šarolike, najjeftiniji a po mnogima i najbolji sladoled se prodaje na Telepu (poznata poslastičarnica) gde se godinama služi i jeftin i dobar proizvod.
U ovoj poslastičarnici se čeka u redu da bi se došlo do najboljeg sladoleda u gradu kako tvrde mnogi novosađani.
Na ostalim mestima cene za kuglu sladoleda se kreću od 30,00 din. do neverovatnih 100,00 dinara po kugli.
Mislimo da bi nadležni u inspekciji trebalo da se pozabave i kvalitetom i cenom, jer je zaista na ovu krizu, previše da se neko "iživljava" nad gostima a i turistima.-završava popularni "Sale" koga znaju i kao "Sapun", svoju izjavu za naš portal.
Ono što smo primetili pa čak i u najskupljim poslastičarnicama u centru Novog Sada, je da se služe trikom sa kockicama leda koje stavljaju u sladoled i time dobijaju dodatno na masi. Ovo je zaista dodatna prevara koja se podvaljuje gostima.
Priča o sladoledu počinje u drevnoj Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda.
I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donešen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao vodenu mešavinu sličnu današnjem sladoledu. U Evropu su ga doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku. Priča kaže da je Čarls II bio toliko oduševljen hladnim desertom da je platio veliku svotu novca kuvaru kako bi zadržao recept u tajnosti.
Industrijska proizvodnja počinje u Americi polovinom 19. veka, kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda. Kasnije, početkom 20. veka, počeli su da se javljaju različiti oblici sladoleda – prvo kornet, zatim i sladoled na štapiću, koji su sve do današnjih dana ostali najomiljeniji među ljubiteljima sladoleda.
Ono što smo primetili pa čak i u najskupljim poslastičarnicama u centru Novog Sada, je da se služe trikom sa kockicama leda koje stavljaju u sladoled i time dobijaju dodatno na masi. Ovo je zaista dodatna prevara koja se podvaljuje gostima.
Priča o sladoledu počinje u drevnoj Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda.
I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donešen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao vodenu mešavinu sličnu današnjem sladoledu. U Evropu su ga doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku. Priča kaže da je Čarls II bio toliko oduševljen hladnim desertom da je platio veliku svotu novca kuvaru kako bi zadržao recept u tajnosti.
Industrijska proizvodnja počinje u Americi polovinom 19. veka, kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda. Kasnije, početkom 20. veka, počeli su da se javljaju različiti oblici sladoleda – prvo kornet, zatim i sladoled na štapiću, koji su sve do današnjih dana ostali najomiljeniji među ljubiteljima sladoleda.
D.B. NS Info blog.
Нема коментара:
Постави коментар