ZAŠTO NOVOSAĐANI (-KE) ODLAZE NA KUBU? Odgovor je i jednostavan i komplikovan...

Havana: Neverovatni prizori starih automobila i oronulih zgrada i ulica

Ovih dana je i sam državni vrh Srbije posetio Kubu, ovu daleku ali nama još uvek prijateljski nastrojenu zemlju. To prijateljstvo koje datira još iz doba Josipa Broza i bivše "Juge" čini se da traje još i danas.

Međutim, ono zbog čega Novosađani (pogađate muškarci) vole Kubu i posećuju je u ovo naše moderno doba, je pre svega:

* gostoljubivost i naivnost ovog naroda

* atmosfera igre plesa i bezbrižnosti dok ste na Kubi

* povoljne cene smeštaja i hrane prilikom boravka u Havani i Varaderu npr.

* zdravstveni turizam koji sve više uzima maha (Kubanski lekari i medicinski preparati su visoko cenjeni u celom svetu)

* podizanje ega pri čemu su Kubanke nesebično darežljive (nećemo detalje)

* naravno i sama klima, plaže i priroda

Postoje novosadske agencije koje nude aranžmane za Kubu po veoma pristupačnim cenama koje uključuju i usluge vodiča. Raspitali smo se i upravo je 26. maja jedna takva grupa Novosadskih turista otputovala za Havanu.

Oni će tamo uživati u lepotama glavnog grada, ali i u plažama Varadera, Santa Marije i drugih destinacija na ovom prelepom biseru Kariba.

Još nešto veoma važno na Kubu treba otići što pre, pre nego što je zahvati talas promena i donese sa sobom neizbežne zakone surovog kapitala. (sigurno povećanje cena)

Primetili ste da smo pomalo zanemarili ženski rod ali to je zato što prema našim informacijama Kubu daleko više posećuju muškarci. Pogodite zašto?

Zbog toga što je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno darežljiva, mnogi kažu da je Kuba istinski raj na zemlji. Zbog političkog sistema i poluvekovnog prkosa obližnjim Sjedinjenim Državama, Kubu zovu i Ostrvom slobode. U svakom slučaju, odmor u ovoj zemlji donosi iskustvo koje je teško uporediti sa bili čim drugim. Zato Kubu opsedaju armije turista iz celog sveta

Kažu da na Kubu treba otići što pre, jer kada jednom veliki talas promena zapljusne biser Kariba, ona će dospeti na dugačku listu jednoličnih turističkih odredišta.

Rečeno bez okolišanja, ako jednog dana padne režim braće Fidela i Raula Kastra, tranzicija kakvu je video istok Evrope progutaće mnogo od onoga što Kuba danas jeste. Ostaće „samo” predivne plaže, bujna priroda i ugodna klima kakvu nude ostale destinacije u Karibima, na Mediteranu, Dalekom istoku.

Ostrvo slobode punih 50 godina istrajava na revolucionarnom putu. Kuba je zato izložena višedecenijskim sankcijama Sjedinjenih Država, koje su udaljene manje od 200 kilometara. Kubanci ne znaju za „blagodeti” potrošačkog društva, i dalje se voze automobili stari više od pola veka, luksuz je čak i mobilni telefon. Ali ipak, to je zemlja gracioznog siromaštva: iako niko nema mnogo, za sve je obezbeđen stan, posao, školovanje. Nema političkih sloboda, ali ni socijalnog raslojavanja, kriminala.

Ova ostrvska zemlja je površinom nešto veća od Srbije, sa 11 miliona stanovnika je najnaseljenija karipska država. Priroda je bila darežljiva. Biološki i geološki diverzitet je impresivan. Na ostrvu raste oko 6.000 vrsta biljaka, od kojih su polovina endemične. Zbog tropske klime, temperaturne oscilacije su male, pa je tako januarski prosek 21 stepen Celzijusa, dok se u julu beleži 27 stepeni. Doduše, u vazduhu ima dosta vlage, ali pridošlice se brzo prilagođavaju.

Uslovi za turizam su vrhunski. Hoteli na Kubi su prvoklasni, u njima je usluga najčešće na bazi „ol inkluziv”, ili na šeretskom srpskom rečeno „sve džaba”. Naravno, daleko od toga da je džaba, jer aranžmani za letovanje na ovom karipskom ostrvu su prilično skupi. Ali, kada se odvaga kvalitet smeštaja, mogućnosti za zabavu, sportske aktivnosti i izlete, pa se na sve to doda toplo more tirkizne boje, plaže sa sitnim peskom i hladovina palmi, onda odmor na Kubi vredi svaku paru. Odmor, izleti, pazar

Postoji više odlično sređenih letovališta. Agencije iz Srbije uglavnom nude aranžmane za Varadero, koji je sa pravom uvršten među najveća i najbolja odredišta na celim Karibima. Međutim, Kuba ima još jakih turističkih aduta. Prvoklasni uslovi za odmor postoje, kako uz severnu obalu gde se osim Varadera nalazi Gladavaka, zatim ostrva Santa Maria, Guilermo i Koko, kao i na južnom obodu Kube, a tamo su Trinidad, Sinefuegos, ostrvo Largo…

Osim uživanja na plažama koje su definitivno kao sa razglednica, domaćini nude i mnoštvo zanimljivih izleta. „Otiskivanje” iz hotela nije baš jeftino, ali samo na izletima je moguće otkriti sve ono što Kuba jeste. Turisti, bez obzira na to u kojem letovalištu odsedaju, obavezno posećuju Havanu. Kubanci organizuju putovanja i do Santjaga de Kube, drugog po veličini grada u zemlji i obližnjeg velikog parka prirode Bakonao, Santa Klare u središnjem delu ostrva, Zaliva svinja…

Osim što se odmaraju i uživaju, turisti na Kubi obavezno i šopinguju. Najtraženiji su cigare i rum. Agencije organizuju posete plantažama duvana i fabrikama cigara. Oni koji su otkrili finese turističke ponude Kube kažu da je takav pazar po pravilu nepovoljan po turiste i preporučuju da se u solo aranžmanu krene u potragu za kvalitetnim cigarama. Na ostrvu je moguće kupiti i brojne originalne suvenire. Azurna plaža

Varadero se smestio oko 140 kilometara istočno od Havane, na malom poluostrvu širokom tek 1.000 metara, a dugom oko 20 kilometara. Toliko se proteže i plaža koju prekriva sitni beli pesak. Zbog boje mora za Varadero često kažu da je Azurna plaža. Poluostrvo od matičnog ostrva deli veštački kanal, ono je sa jedne strane okrenuto ka Vratima Floride kroz koja se ulazi u Meksički zaliv, sa druge ka zalivu Kardenas. U središtu je veliki park, na „špicu” rezervat prirode.

Tradicija bavljenja turizmom seže do druge polovine 19. veka. Ipak, značajniji iskorak je napravljen sa prvom regatom održanom pre tačno 100 godina, nešto kasnije krenulo se i sa izgradnjom hotela. Bogataši iz SAD su uskoro počeli da kupuju nekretnine na poluostrvu, pa je Varadero dobio status ekskluzivnog letovališta. Tamo su do pobede revolucije 1959. odsedali mnogi poznati likovi iz Amerike, između ostalih i Al Kapone.

Varadero je, kao što je već rečeno, jedno od najvećih letovališta na Karibima. U nekoliko desetina prvoklasnih hotela godišnje se „okrene” oko pola miliona gostiju. Oni dobijaju vrhunsku uslugu na bazi „sve uključeno”. Osim „švedskog stola” na kome zna da bude i više od 20 različitih jela, takvi aranžmani podrazumevaju slobodan pristup svim sadržajima: bazenima u kojima su „tropikal-barovi” (neograničeno konzumiranje pića), teretanama, salonima za ulepšavanje… Kadilak i lada

U Havani, prestonici Kube, živi oko dva miliona stanovnika, što je čini najnaseljenijim gradom Kariba. Smestila se oko zaliva do kojeg su Španci doplovili pre tačno 500 godina, 1509. Sledeće stižu prvi kolonisti, a 1515. osnovana je Havana. Na njenim fasadama moguće je uočiti tri različite faze u razvoju grada. Staro gradsko jezgro je nastalo u skladu sa manirima španske gradnje, prva polovina 20. veka ostavila je tragove američkog uticaja, a onda je usledila faza socrealizma.

Ulice Havane su živopisne. Po njima se kreću stari američki automobili iz predrevolucionarnog doba, zajedno sa ruskim „moskvičima” i „ladama”, kao i najnovijim kolima. Osim po starom delu grada, treba prošetati i avenijom Maleham koja se proteže osam kilometara uz obalu u četvrti Vedado. Na ovoj aveniji smešteni su veliki hoteli Nacional, Rivijera, Havana. Zapadnije od Vedada je Miramar, rezidencijalni kvart sa luksuznim kućama gde je većina ambasada.

Od znamenitosti svakako treba videti Kapitol koji je sa svojom velikom kupolom jedno od glavnih arhitektonskih obeležja grada. Kapitol je izgrađen 1929. kao sedište parlamenta. Danas je u njemu sedište Kubanske akademija nauka, kao i Muzej nacionalne istorije. U ovom zdanju je impozantna Statua Republike, treća po veličini u svetu kada je reč o skulpturama u zatvorenom prostoru. Nedaleko odatle je i stara predsednička palata u kojoj je smešten Muzej revolucije.

Statua Isusa Hrista koji blagosilja Havanu, nalik na onu u Rio de Žaneiru smeštena je na drugoj obali zaliva u odnosu na staro gradsko jezgro. Kip visok 20 metara napravljen od mermera iz Italije, postavljen je 1958. Impozantne su i grobnice na groblju Kristobal Kolon koje je aktivno više od sto trideset godina. Tamo se nalazi skoro milion grobnica, ovo groblje je svojevrsni muzej na otvorenom i jedno je od najpoznatijih u Latinskoj Americi.

 Gordan Brkić, B92

D.B. Ns info blog