TRAŽE JOŠ DVA NOTARA ZA NOVI SAD, PLATA I DO 170.000 DINARA

U Novom Sadu trenutno posluje devet notara, a u decembru je raspisan konkurs za još dva mesta. Na nivou republike raspisano je 117 novih mesta.

notari2

Novosadski notar Siniša Soro kaže za 021.rs da je zadovoljan kako su Novosađani prihvatili notare i navodi da je i za vreme štrajka advokature on nesmetano radio svoj posao jer je građanima pogodovalo to što više ne moraju da čekaju u redovima suda.

"U pitanju je jedna drugačija, viša i stroža procedura izrade isprava o pravnim poslovima. Naš zadatak je da ugovor potvrdimo, a to strankama pruža veću pravnu sigurnost nego kada bi samo u sudu na taj dokument bio udaran pečat. Naša nadležnost je potvrđivanje privatnih isprava kojima se nakon toga daje snaga pravne isprave koju građani upotrebljavaju prilikom upisa, recimo u katastar nepokretnosti, ili za ostvarivanje nekih drugih prava, recimo delova bračne sutekovine ili ugovor o zakupu koji ima svojstvo izvršne isprave", objašnjava za 021 notar Siniša Soro.

Dodaje da je interesantno to što u slučaju ako se ugovor o zakupu sačini u formi javno beležničke izvršne isprave, on može da bude podoban za neposredno izvršenje, odnosno neko ne mora da tuži zakupca, već je ovlašćen da direktno krene u postupak neposrednog izvršenja predaje poseda.

Naznaka uvođenja javno beležničkog sistema u Srbiji učinjena je donošenjem Zakona o javnim beležnicima 2011. godine. Primena tog zakona odlagana je u nekoliko navrata i u vreme kada se zakon nije primenjivao urađeno je nekoliko izmena, a najdrastičnija su izvršene zakonima koji su stupili na snagu od prvog septembra 2014. godine.

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić mišljenja je da smo od samog starta imali krnje zakonsko rešenje sistema javnog beležništva.

"Naime, nije jasno definisano šta je javno-beležnička služba u našem sistemu. Osnovna pretpostavka da bi neko mogao nekome da prenese javno ovlašćenje jeste da ta ovlašćenja ima. U konkretnom slučaju, javna ovlašćenja za overu određenih dokumenata, pa i za sačinjavanje je bilo u isključivoj nadležnosti sudova. Samo redefinisanjem sudske nadležnosti i odlukom samostalne i nezavisne sudske vlasti je moglo da se uvede beležništvo u pravini sistem Srbije bez izmena postojećeg Ustava. To je ono što je izostalo", kaže Sikimić za 021.

srdjan_sikimic

Sikimić objašnjava da su rešenja od 1. septembra praktično značila da je svim građanima u Srbiji oduzeta poslovna sposobnost jer niko osim 93 notara u državi nije imao ovlašćenje da sačinjava pravne poslove, a osporava i pravni status javno beležničke komore koja nije dostigla broj od 100 notara, koji je neophodan za njeno osnivanje.

Sa druge strane, novosadski javni beležnik Siniša Soro mišljenja je da notari uopšte nisu preko noći uvedeni te da time nije povređen pravni poredak države, budući da je prvi nacrt zakona donesen još davne 2005. godine. "Nekoliko puta je dolazilo do odlaganja primene zakona, prvenstveno zbog malog broja kandidata koji su položili javno beležnički ispit, da bi 2013. bile izvršene izmene o javnom beležništvu. Posle toga su urađene ove poslednje izmene koje su bile u oktobru i sada ove koje su izvršene", tvrdi Soro.

Što se tiče javnobeležničkih tarifa, one se nisu znatno menjale, za sada i advokatske ostaju iste, ali se sada beležniku plaća manje nego kada su sastavljali ugovor, pre izmena zakona. Iz Javnobeležničke komore Srbije kažu da su tarife usluga notara u postupku izmene i da će biti umanjene, dok Soro kaže da suštinske razlike nema jer je retko koja nepokretnost skuplja od 100.000 evra. Budući da je prema podacima Republičkog  zavoda za statistiku, prosečna cena nepokretnosti u Novom Sadu 850 evra po metru kvadratnom, za građane ne postoji neka razlika.

notari_usluge

Prosečna mesečna zarada jednog novosadskog notara iznosi oko 170.000 dinara, odnosno do 1.500 evra, podaci su Javnobeležničke komore Srbije. Međutim, Soro kaže da je teško generalizovati i govoriti o tome, jer moraju da se sagledaju svi troškovi i prihodi. Napominje i da u radu beležnika ne postoji mogućnost za sivi tok novca, jer je sve transparentno. Soro ukazuje i na to da notari imaju dosta dodatnih troškova, a kako dodaje, novina u izmenama Zakona o javnom beležništvu je to što je ustanovljen nadzor notara od strane Suda.

Zbog same novine javnih belžnika, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) prikupila je njihove biografije, kako bi informisali javnost ko su ti ljudi. BIRN je podatke o izabranim notarima dobio iz Ministarstva pravde na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prikupljanje podataka trajalo je od septembra do decembra, a urednik BIRN-a Slobodan Georgijev kaže za 021 da je sam izbor beležnika aljkavo sproveden, što je budilo sumnju da je bilo nameštanja.

"Sporno je što izbor notara podrazumeva da oni biraju njih 100, pa formiraju komoru, a Ministarstvo nije izabralo 100, već samo 93, što je budilo sumnju da nešto nije kako treba. Išli smo na pricip interesa javnosti da zna ko su ti ljudi, da se upoznaju sa njima, pa sad svako može da izvede svoj zaključak o tome kada pogleda biografije", kaže on za 021.

advokati

"Notari nisu civilizacijski pomak, već samo stvar tehnike"

Prvobitna ovlašćena notara bila su tolika, da je mali broj pravnika u Srbiji koji bi mogao da odgovori na takve zahteve, mišljenja je Sikimić. Podeljena su mišljenja po pitanju pravne sigurnosti za koju notari tvrde da je njihovim uvođenjem ona povećna.

"To je preraspodela jednog tehničkog dela posla, za koji je pitanje da li će ga raditi službe u sudu ili neka druga lica. U tom smislu, ne postoji ni pravni ni civilizacijski napredak, to je stvar tehnike i pokušaja tehničkog približavanja građanima nekog dela posla koji oni moraju da obave da bi došli do određenog dokumenta u određenoj zakonskoj formi", kaže Sikimić, ukazujući na to da bi civilizacijski pomak u Srbiji bilo stvarno utvrđivanje nadležnosti i reforma pravosuđa, kao i uklanjanje uticaja političkih faktora i izvršne vlasti na rad sudova.

Kako kaže, najvažnije je to što je novim izmenama zakona uspostavljena ravnoteža i vraćanje na sistem koji je važio ranije i koji je u duhu naše pravničke tradicije više decenija. Najvažnije izmene sa stanovišta advokature i građana je da javnobeležnički zapis neće više biti obavezan za sve ugovore koji se tiču prometa nepokretnosti. U formi javnobeležničkog zapisa javni beležnik će sastavljati samo ugovore o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica i sporazum o zakonskom izdržavanju. Za ostale pravne poslove, odnosno privatne isprave koje će sačinjavati bilo građani bilo advokati, predviđena je potvrda javnog beležnika stavljanjem solemnizacione klauzule.

Podsetimo da nakon četvoromesečne obustave rada, advokati Srbije su se vratili na svoja radna mesta u ponedeljak 26. januara, jer su njihovi zahtevi većinom ispunjeni. Predstavnici Advokatske komore Srbije (AKS) i Ministarstva pravde postigli su porazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona, čime je pkončan štrajk advokata. (Suzana Stojićević, 021.rs)