IZVOZEĆI KUKURUZ, A UVOZEĆI MESO, Srbija gubi TROSTRUKU vrednost!

Beograd -- B92-Tržište preplavljeno domaćim svinjskim mesom, koje nije moglo da ode u Rusiju zbog visokih transportnih troškova preko Bara i Soluna

Kod nas se iz godine u godinu ponavlja situacija da izvozimo kukuruz i da nam to, neretko, postaje najbolji izvozni proizvod, a da smo s druge strane stalni uvoznici mesa, pogotovo svinjskog. Šta je po sredi?

Sistemska greška naše ekonomije i poljoprivrede ili jednostavno nebriga države za ovu proizvodnju. Šta to imaju Hrvatska i Mađarska sa čijih farmi "dolaze” meso i živi tovljenici. Možda Evropsku uniju i njene subvencije?

Prošle godine, zbog političkih razmirica Rusije i Evrope oko Ukrajine, nama se učinilo da se izvozom hrane u Rusiju za nas otvara posao veka. Međutim, to na kraju nije ispalo tako, a upućeni kažu da su naša očekivanja o izvozu, koji nismo realizovali, glavni razlog za aktuelni pad cena tovljenika na oko 115 dinara po kilogramu s ranijih preko 200 dinara. Nezadovoljni proizvođači ovih dana traže pomoć države i intervenciju Robnih rezervi.

Rajko Latinović, direktor PKB "Imesa”, kaže da je izvoz svinjetine u Rusiju u poslednja dva meseca prošle godine podigao cene. Proizvođači su počeli namenski tov za to tržište, ali su se izvoznici suočili s teškoćama.

"Počeo je bio izvoz i zamrznutih svinjskih polutki i nešto malo i prerađevina. Međutim, upravo zbog odnosa Rusije i Evrope, kamionski izvoz nije dolazio u obzir (zbog bolesti svinja u našim oborima), a alternativa je bila da roba u Rusiju stigne morem, preko barske i solunske luke. Međutim, transport robe od oko 40 dana poskupeo je cenu krajnjeg proizvoda za uvoznika pa su Rusi našli druge kanale nabavke. Iz Kine prevashodno", objašnjava Latinović.

Po njemu, ovaj "talas namenske” proizvodnje za Rusiju, koji je završio na domaćem tržištu, nekako će proći, ali mi ostajemo s našim starim problemom – da naša proizvodnja ne zadovoljava domaće potrebe i da smo otvoreno tržište koje je suočeno sa stalnim uvozom. Ko god nađe interes može da uveze robu iz celog sveta. Prošle godine smo uvezli 300.000 živih svinja i još 14.000 tona svinjskog mesa.

"Zemlje u našem okruženju, Hrvatska i Mađarska kupe od nas kukuruz, a nama prodaju meso. Zašto? Pa zato što njihovi proizvođači imaju bolje uslove. Njihove države imaju drugačiji tretman poljoprivrede", izričit je Latinović.

Zbog otvaranja ruskog tržišta u javnosti javljaju se sumnje da bi veliki uvoz mogao biti špekulativan zarad preprodaje u Rusiji, ali Latinović takve navode odbacuje. Rusi su se kaže, dobro "zaštitili” u tom smislu i kupuju samo ono što je stvarno othranjeno u Srbiji.

Dragovan Milićević, ekonomski analitičar kaže da se Srbija, nažalost, u nedostatku bilo kakve valjane poljoprivredne, a pogotovo strategije razvoja stočarstva, sve više orijentiše na slobodan uvoz. Iako to ima pogubne posledice po celokupnu poljoprivredu, jer je poznato da se ratarstvo uvećava kroz stočarstvo za više od tri puta.

"Ako se ništa ne učini blizu smo toga da se domaći tovljenici zamene uvoznim u potpunosti. Postavlja se pitanje kako je uvozna cena tovljenika niža od domaćih, što predstavlja glavni motiv velikih klanica da uvoze meso i tovljenike. Zašto je cena tovljenika niža u Hrvatskoj i Mađarskoj nego u Srbiji, kada je osnovna hrana, a to je kukuruz, znatno jeftiniji nego u tim zemljama. I dalje će Srbija izvoziti kukuruz, a uvoziti tovljenike i meso, i na taj način gubiti tri puta veću dodatu vrednost i znatne efekte za delatnosti vezane za svinjogojstvo", kaže Milićević.

Tu priču je znao i nepismeni knjaz Miloš koji je Austrijancima izvozio žive svinje, a ne kukuruz, jer se na mesu više zarađivalo nego na prodaji žitarica.

Milićević dodaje da brojni faktori određuju domaće i uvozne cene. Pre svega tu su cene inputa, troškova, državne subvencije ovoj grani poljoprivrede... "Da li je ova grana poljoprivrede prepuštena sama sebi i tržištu jačih igrača ostaje da se vidi. Poznato je da utakmicu jačeg i slabijeg rivala uvek gubi onaj slabiji. Nije teško zaključiti ko je u ovoj utakmici slabiji”.

Uvoz živih tovljenika počinje da raste od 2012. godine, kaže on, a najviše se uvozi iz Hrvatske. U 2013. godini uvoz je bio 2,5 puta veći nego prethodne godine, a više od osam puta veći nego 2011. godine. Nastavlja se intenzivno i uvoz svinjskog mesa u 2014. godini. Od januara do novembra uvezeno je ukupno smrznutih svinjskih polutki u vrednosti 43,7 miliona dolara, prenosi Politika.
B92