ČVARKOV, TORBICA I BOŠKIĆ: OPOZICIJA ŠTA TO BEŠE?

„Što površnije radiš, zdravije u penziju“, ovako arhivatori iz emisije „Državni posao“ sažimaju trenutno stanje u svom sektoru.

Uskoro ih očekuje snimanje jubilarne 500. epizode, a iza sebe su u ove tri godine rada ispratili već čitavu jednu regimentu vladajućih struktura i dočekali novu. Preživeli su skoro dve parade ponosa, nekoliko rekonstrukcija vlade i mnogobrojne reforme javnog sektora. Arhivatori Dimitrije Banjac, Dejan Ćirjaković i Nikola Škorić te njihov koscenarista Mladen Urdarević, inače voditelj „Uzbudilnika“ na Radiju B92, smatraju da većina stanovništva, ipak, i dalje ima ambiciju da se iz realnog prebaci u nerealni sektor.

Kako biste nazvali trenutni državni sistem u kojem živite i kakvo je uopšte spoljnopolitičko opredeljenje naše zemlje?

Banjac: Gubernija.

Škorić: Samoobmana, samouništenje... Mi ciljamo na sve. Ali, ipak, kako kažu, Bog je visoko, Rusija daleko...

Ćirjaković: Dosta konfuzno, pravimo se da se nešto pitamo. Meni ništa nije jasno kada pogledam Dnevnik. Ali koliko mogu da primetim, prvi put smo kažu sa celim svetom baš drugari. Evo, Ivica Dačić najavljuje i učvršćivanje odnosa sa Afrikom.

Urdarević: Nikad nismo bili u ovoj situaciji da EU podržava vladajuću politiku, a zbunjena opozicija ne zna šta da radi, jer bi i sama radila ko ovi kad bi došla na vlast.

Kum nije dugme

Jedno pitanje za Torbicu, Čvarkova i Boškića. Da li biste izdali kuma, da ne kažemo familiju, za bolju fotelju u preduzeću?

Čvarkov: Naravno. Ma ajde, ko ih šiša.

Torbica: Nema šanse. Bog na nebu, kum na zemlji. No sad je kasno. Kad sam mogao da ga izdam nisam imao kome.

Boškić: Nema šanse, ali kome? Ostavi broj telefona.

Šta ćemo sa kursom dinara, kako ćemo da rešimo problem švajcaraca?

Škorić: Ako ćemo gledati našu guvernerku, moraćemo sami da se snalazimo. Očigledno su ljudi na neki način obmanuti. Ali znamo da je bankarski sektor svetinja. Država bi morala da pomogne. Svima preporučujem da kupuju dolare i zlato.

Ćirjaković: Šta zna prosečan građanin kad dođe kod onog u banku i koji mu objasni šta mu je „najbolja opcija“ te kaže da se kurs neće menjati. Predlažem grčki scenario. A nekad je bilo maraka koliko hoćeš...

Kako biste predstavljali Srbiju u Davosu?

Banjac: Partnerima bismo ponudili kajmak. A Srbiju bismo predstavili kao zemlju šiblja i vetrine.

Škorić: Dodao bih još lepu prirodu i matematičare. Jeftine radne snage već ima svuda.

Ćirjaković: Dobro, a gde imaš ružnu prirodu? Ne, nego Kina u Evropi.

Urdarević: Kao zemlju zabranjenih letova. U prvi plan staviti žene i ćevape.

A šta ćemo sa „Južnim tokom“?

Urdarević: Ništa, opet ćemo spopadati rumunske brodove. A od cevi možemo da napravimo memorijalni centar. Možemo opet da kuvamo flaše, to nije loše. Tako dobijamo manju zapreminu, a lažnu sliku da i dalje imamo litru.

Banjac: Treba skuvati Banatski dvor. Ubaciti ga u jedan veliki kotao i rešiti problem. Onda će uvek da bude pun, a to je važno za socijalni mir.

Škorić: Vraćamo se na ono što sam odavno govorio, samo čvrsto gorivo je budućnost. Pelet i drva. Treba da budemo najveće sakupljalište butan boca Evropi. I da radimo dostavu.

OČvarkov (igra Dimitrije Banjac), glavni arhivator, komunista, autonomaš

Šta čovek treba da uradi danas u Srbiji da bi postao poznat?

Banjac: To je jako zanimljivo. Ako uzmeš u obzir da je po rejtinzima trenutno najpopularniji glumac u Srbiji onaj brka iz indijske serije. Uglavnom, da bi serija uspela, trebalo bi da ima oker boju. Svaka serija u kojoj je oker boja bila preovlađujuća doživela je uspeh, kao mi, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, pa i filmovi, eto, „Pozorišna veza“. Odnosno, uspe svako ostvarenje koje ima ormar sa registratorima.

Koja smo moralna načela izgradili u poslednjih 25 godina?

Ćirjaković: Ako nećeš ti, neko drugi će.

Urdarević: Svako je zamenljiv.

Banjac: Ima li mene tu! Mi smo orijentalna pećina, vratili smo se nazad nekoliko vekova, samo nema Turaka.

Škorić: Ili ona „nemoj biti budala, boli te uvo“! Sve je stranački, do šaltera i lutkarskog pozorišta. Apatija nas je zamantala. Kako neko dođe do duga za struju od 1.000.000 dinara?

Kako najlakše političari završe u vašim skečevima?

Škorić: Nemamo insajdere, sve što mediji isprate mi koristimo.

Ćirjaković: Nekako Toma Nikolić ima najveće zicere. Samo ima ciklus, primiri se na tri meseca, pa onda opet nešto pametno kaže.

Urdarević: Nema svetih krava, to je bitno, kako neko uleti sa glupošću, ako je bitan i ako ide uz tu priču mi ga stavljamo.

Torbica (igra Nikola Škorić), Bosanac iz Krajine, lik iz devedesetih, pravi patriota

Kako vam izgleda opozicija u Srbiji?

Ćirjaković: Ne izgleda. Da li se neko seća Tadića?

Škorić: Često kritikuju ono što oni nisu uradili. Pokazalo se da se ta bivša vladajuća garnitura totalno raspala odlazeći za svojim ličnim interesima. Ovde je, kao što kaže profesor Zec, politika uzimanja koja traje već 70 godina. Samo nema više para, ostale su nam male nabavke.

Satira u današnjoj Srbiji, osećate li se usamljeno?

Ćirjaković: Satira se čuje. Ko hoće može da prati. Ali nikad ljudi nisu toliko vapili za aktuelnostima. Stalno nam sugerišu da radimo političke teme. Ako ih nema tri epizode, odmah, kao cenzura, gotovi ste... A nije tako, nego nama se to već sve malo smučilo. Opet da radimo epizodu kako to vlada koja sjajno radi peti put ima rekonstukciju, dokle.

Škorić: Nema satire koja nije vezana za dnevnu politiku. Nemamo kvalitetnu humorističnu seriju koja je potpuno relaksirajuća. Desilo nam se da radimo skečeve na istu temu, jer se ništa ne menja, rekonstrukcija vlade, Parada ponosa, tenderi...

Urdarević: Kao da stalno prepičavamo tri debela Nemca od početka. Ali, ipak, je smešno.

OBoškić(igra Dejan Ćirjaković), Srbijanac, završio privatni fakultet

Da li smo postali društvo u kom su zabavne emisije preuzele ulogu informativnih?

Škorić: Pa i mnoge informativne emisije su zabavne, zavisi kako gledaš. A nikad više medija, šta će nam toliko.

Ćirjaković: To je borba za rejting. Ozbiljne emisije morale su postati zabavne. Samo stres. Kad nema mrtvog čoveka na naslovnoj strani, brinem se taj dan.

Banjac: Slažem se, ali i što se tiče komedija, mi smo debelo iza sveta. Različite su forme, ali realno to zezanje sa dnevnopolitičkim temama nije presudno u komediji. Daj da izvrnemo nešto, pa da se smejemo. Ma makar se gađali tortama, bilo šta. Ili ono, da li je lažno govno ili nije.

Urdarević: Kod nas je uvek komedija nesporazuma.

U kom slučaju vas u Srbiji najviše nervira veznik „ali“?

Škorić: U slučajevima ratova u bivšoj Jugoslaviji. Kad jedna žrtva potire drugu. To je vrzino kolo iz kojih ovi narodi nikada neće izaći.

Urdarević: Sigurno je jedino, dok god budemo imali to „ali“, neće nam biti dobro.

Po kojim još ćoškovima nađete kulturu u Srbiji?

Banjac: Ima lepih stvari, ali ti treba para. Nije više kao nekad, kultura na izvol’te. Danas, da bi postao kulturan, to košta. Mada, bilo je i gore. Svet veoma brzo napreduje pogotovo tehnološki, a mi smo za ovih 20 godina zaostali jedno 200. Kreni uz put da vidiš ima li neka zemlja toliko šiblja i kesa.

Blic online