PREPUNE KANTE ZA SMEĆE U CENTRU, Iako je Novi Sad prepun turista juće i preključe smo zatekli prljav centar kao da je deponija.

Prizor koji smo juče zatekli u centru grada je zaista ispod svakog nivoa, a kamoli grada koji pretenduje da bude na svetskoj mapi destinacija.

U Dunavskom parku ali i u samo centru, juče i preključe (subota i nedelja), u nekoliko navrata smo prošetali našim lepim gradom i zatekli zabrinjavajući prizor. Kante u koje se odlaže đubre su bile prepune smeća ali i svuda oko njih po travnjaku je bilo razbacano isto.

Oko 100.000 ljudi godišnje poseti Novi Sad brodom. Uglavnom su na proputovanju tokom krstarenja Dunavom.

"Novi Sad raspolaže sa tri pristana za brodove i sva tri se nalaze gotovo u strogom centru grada, a sa ta tri pristana Novi Sad je grad sa najvećim broj pristana za turističke brodove u Srbiji", tvrde i turističke organizacije grada i dodaju da skoro svaki brod koji prolazi kroz Srbiju stane u Novom Sadu.

Dužina njihovog zadržavanja u Novom Sadu zavisi od programa turoperatora koji rukovode određenim krstarenjem Dunavom, a zadržavanja u novosadskim pristanima se kreću od nekoliko sati do jednog ili dva noćenja.

"Turoperater je taj koji pravi plan putovanja i praktično ih sam osmišljava. Naš cilj je da na velikim međunarodnim sajmovima turizma kao što su sajmovi u Berlinu i Londonu, stupimo u kontakt sa što većim brojem tih turoperatera kojima predlažemo šta još eventualno mogu da uvrste u planove putovanja. To su putovanja koja traju najčešće duže od desetak dana i zato ima prostora da se ta zadržavanja u mestima na ruti krstarenja produže", kažu u TO Novog Sada.

Ono što je, po njihovim rečima problem, jeste činjenica da se, kada je reč o krstarenjima brodom, uglavnom radi o turama "zatvorenog tipa", odnosno o turama u kojima je sve uračunato u cenu od smeštaja, ishrane, do ulaznica u muzeje ili neke druge objekte i ustanove kulture, pa ti turisti vrlo malo novca troše na neke propratne stvari, kao što obilasci znamenitosti u mestima u kojima se brodovi zaustavljaju tokom krstarenja.

Broj zemalja iz kojih turisti u Novi Sad dolaze brodom poslednjih godina konstantno povećava.

Tako su u ranijem periodu to uglavnom bili turisti iz severne Amerike, skandinavskih zemalja i zemalja zapadne Evrope - Francuske, Nemačke i Velike Britanije, a prošle godine, kako je rekla Putinova, bilo je turista iz Meksika i sa Dalekog istoka.

Govoreći o značaju dolazaka turista u Novi Sad koji su na proputovanju krstareći brodom po Dunavu, Tihana Putin je istakla promotivnu karakteristiku, pojasnivši to činjenicom da se često dešava da na štand Turističke organizacije Novog Sada na nekom sajmu turizma u inostranstvu dođu ljudi i kažu da su upravo na proputovanju brodom posetili Novi Sad, da im se grad svideo i da bi želeli ponovo da ga posete.

Upravo delimično upoznavanje sa Novim Sadom kao turističkom destinacijom, po rečima Putinove, jeste najveća korist koju Novi Sad, ali i druga mesta u kojima pristaju turistički brodovi imaju od tih turista koji krstare Dunavom, jer postoji velika verovatnoća da će se oni na tu destinaciju vratiti i to kao mnogo veći potrošači.

"Kao najčešći razlog zbog kog bi ponovo posetili Novi Sad ti turisti navode Nacionalni park "Frušku goru", Fruškogorske manastire, zatim vinske podrume u Fruškogorskom vinogorju, a tu je i neizostavna vojvođanska kuhinja", rekla je portparolka Turističke organizacije Novog Sada.

Putinova je kazala da su turisti koji se najčešće odlučuju na krstarenja brodom uglavnom tzv. "senior turisti", starosne dobi od preko 60 godina te da je na brodovima, ali i na usputnim destinacijama ponuda uglavnom prilagođena toj vrsti turista.

"Sezona krstarenja Dunavom, a samim tim i dolazaka turista brodom u Novi Sad počinje u ovo vreme, odnosno početkom ili sredinom aprila, a završava se krajem septembra, eventualno i u oktobru ima po koji brod", rekla je Putinova.

Vodič za strance: Kako putovati kroz Srbiju

Srbija je generalno bezbedno mesto za posetu. Meštani su neverovatno ljubazni i predusretljivi u slučaju da vam je potrebna bilo kakva pomoć, piše Wikitravel o nama. Evo još nekih zanimljivih saveta strancima koji putuju u Srbiju.

Srbija je bezbedno mesto za posetu, Srbi veoma ljubazni i predusretljivi

Ako vam je potrebna bilo kakva pomoć, da stignete negde, nešto kupite... najbolje je da pitate mlađu osobu jer su veće šanse da govori engleski.

Pazi, rakija! Kada nazdravljate u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, gledajte druge osobe u oči. Možda ćete popiti galone alkohola, ali od vas se očekuje da budete trezni. Biti očigledno pijan je znak lošeg ukusa i nedostatak karaktera. Alkoholna pića u Srbiji su veoma jaka. "Rakija" od šljive sadrži oko 53 odsto. Lepo je da znate da nazdravite na maternjem jeziku domaćina - recite "Živeli!".

Međutim, uvek treba da budete svesni džeparoša, uglavnom u javnom transportu. Pljačke na ulici, ubistva ili napadi su veoma retke pojave, čak i u mračnim delovima grada. Organizovani kriminal postoji, a turista nisu meta.
Paziti na vozače - mogu biti veoma nepristojni prema pešacima i biciklistima. Takođe, široko je rasprostranjena netolerancija prema homoseksualcima.
Srbi su veoma prijateljski, ljubazan i gostoljubivi ljudi, naročito u južnim delovima zemlje.
Kada ste pozvani u srpsku dom, donesite neki poklon prilikom prve posete. Cveće, čokolada, neko alkoholno piće ili nešto iz zemlje iz koje dolazite. Ako nosite cveće znajte da je paran broj cvetova samo za sahrane. Tokom posete ne tražite ništa jer će vas sigurno sami ponuditi i hranom i pićem.

Budući da se mnogi Srbi osećaju nacionalno frustrirani nedavnim istorijskim događajima na Balkanu, najbolje je da izbegnete diskusiju o jugoslovenskim ratovima devedesetih i NATO bombardovanju Srbije. Ako se desi da neko govori o tome, pokušajte da izbegnete bilo kakvo davanje svog mišljenja dok ne procenite stavove vašeg poznanika i ostalih.

SAD i Kosovo - nikako, Tito - može

Ne spominjite SAD podršku nezavisnosti Kosova. Međutim, ako delite mišljenje većine Srba o tome, mnogi će biti srećni da razgovaraju sa "zapadnjakom'' koji deli njihove stavove.
S druge strane, razgovori o SFRJ i Titu su manje problematični. Većina se tog vremena seća kao stabilnog i mirnog doba, ali je moguće da osetite jak antikomunistički i nacionalistički stav, posebno među mladim ljudima iz pojedinih seoskih regija gde je stara podela na one za i one protiv komunizma, i dalje aktuelna.

Zemlja u kojoj ima šta da se vidi: Obavezno posetiti i Novi Sad

Zapamtite, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali održava odnose sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Crnom Gorom i Makedonijom. Srbija je pretežno hrišćanska pravoslavna zemlja i veoma je nepristojno da se vređa njena tradicija i religija.

Pazi, mina! Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih godina, ostale su neke neeksplodirane bombe, ali van velikih gradova. Zato pazite - van grada ne idite stazama koje nisu obeležene, a ako pronađete sumnjivi objekat koji podseća na bombu ili minu, ne diraj te ga i odmah pozovite policiju.

Slično kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, Srbi ne vole da se njihova zemlja opisuje kao deo istočne Evrope. Još jedna česta zabluda je da je Srbija deo sovjetskog bloka, ali su u Srbiji Rusi uvek bili prijateljski i bratski narod.

Ne pokazujte prstom na druge osobe, to je nepristojno. Mladi ljudi su, kao i svuda u svetu, veoma otvoreni za strance, ali starije generacije (preko 65 godina) i dalje su prilično konzervativne.
Reč "molim'' je ključ za ljubazan razgovor na srpskom jeziku. To praktično znači ''molim vas'', ali i odgovor na hvala, umesto pardon ili pitanje - Šta. Kao, na primer, ''bitte'' na nemačkom.
Kao i većina evropskih jezika, i srpski ima formalno i neformalno obraćnje. Koristite formalno ''vi'' kada razgovarate sa starijim ljudi. Lična imena se uglvanom ne upotrebljavaju, osim među prijateljima ili rođacima.
Tako o nama piše Wikitravel i navodi šta treba jesti u Srbiji: ćevape, proju, kajmak, ajvar, ginabicu, punjene paprike, pasulj... a osim Beograda, treba posetiti Zrenjanin, Novi Sad, Suboticu, Zlatibor i svakako, manastire.