MLADI NOVOSAĐANI MASOVNO PRODAJU STANOVE i podižu kredite da bi kupovali kuće na selima u okolini Novog Sada...

KUĆA U BAČKOM GRADIŠTU

Sve veći broj mladih bračnih parova ali i onih koji nisu u braku, traže spas od ekonomske krize, dugova i okreću se životu na selu. 

Mnoge od njih muče veliki finansijski problemi, kako za razne račune, tako i za one osnovne potrebe za koje su dizali kredite ili ulazili u dozvoljen ali i onaj nedozvoljen minus. Međutim, ima i onih koji se okreću zdravom načinu života, organskoj ishrani i drugim zdravstvenim i ekološkim aspektima života.

Kako za naš portal tvrdi g. Šijačić, on sa svojom suprugom i decom, traži ovih dana kuću izvan teritorije grada Novog Sada, kako bi rešio nagomilane finansijske probleme i kredite koje su on i supruga podizali.

"Nije mi toliko ni bitna udaljenost, jer često se mogu vrlo povoljno naći kuće na teritorijama susednih opština, koje nisu preterano udaljene od Novog Sada. Večina sela u Vojvodini ima uređeno školstvo i sistem obrazovanja tako da ne brinemo. Za ostale potrebe kada prodamo stan i kupimo kuću, ostaće nam dovoljno sredstava da kupimo dobar automobil i možemo biti u Novom Sadu i drugim mestima za nepunih pola sata vožnje. Često je brže tako doći do nekog dela grada nego iz samog grada kada su gužve ili autobusi ne saobraćaju redovno."

Telegraf je takođe obrađivao ovaj problem moderne današnjice:

Sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi. Svi se snabdevamo namirnicama sa sela, od roditelja ili rođaka, jer je cena za iste u gradu gotovo nedostižna u prosečnom kućnom budžetu

Prethodnih decenija bila je veoma rasprostranjena pojava odlaska mladih iz sela u gradove u potrazi za boljim životom. Međutim, u poslednje vreme situacija je  znatno drugačija. Sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi.

Bez obzira na to što ljudi koji se bave poljoprivredom raspolažu veoma starom i često nefunkcionalnom mehanizacijom, to ih ne sprečava da se upuste u poljoprivrednu proizvodnju.

Prema statistici, svaki peti Srbin se bavi poljoprivredom. Značajna je činjenica da pola Srbije živi tako što se hranom snabdeva sa sela, od roditelja, ili rođaka, jer je cena za iste u gradu gotovo nedostižna prosečnom kućnom budžetu.

Svi se snabdevamo namirnicama sa sela, stoga nije čudno što se sve više ljudi okreće poljoprivredi. Razgovarali smo sa studentkinjom iz unutrašnjosti koja je želela da bude anonimna i ona nam je potvrdila da joj je život u Beogradu veoma skup, kao i da joj roditelji sa sela šalju  hranu.

Prema njenim rečima, slična iskustva imaju i njene kolege sa fakulteta koji, takođe, dolaze iz unutrašnjosti i dodaje da mnogi od njih planiraju po završetku fakulteta da se vrate u rodno mesto.

Država je u poslednje vreme pokrenula i akciju kojom podržava obnovu sela. Reč je o otvoranju  konkursa pokrajinskog Sekretarijata za stambeno zbrinjavanje mladih bračnih parova u Vojvodini.

Pokrajina će u kupovini kuće učestvovati sa sumom do milion dinara, a za tu namenu do kraja godine opredeljeno je 40 miliona dinara, kako bi se pomoglo mladim bračnim parovima, ali i podmlađivanju vojvođanskih sela.

Vraćanje mladih u sela značajan je napredak u obnovi opustošenih sela i dobar način oživljavanja poljoprivrede.

Vi razmislite gde je bolje i lakše živeti, na selu ili u gradu.

(J. T.) Telegraf, NS info Blog.