Stojković: VLAST LAŽE I KRIJE PODATKE! Od 2011. Srbiju je napustilo 562.000 građana?!

Poznati genetičar, Miodrag Stojković, koji je došao iz inostranstva da bi u Leskovcu otvorio, sada već svetski poznatu bolnicu za vantelesnu oplodnju, je na mitingu DS-a u Kragujevcu istakao frapantan podatak koji vlast krije. On je tom prilikom rekao:

Najgore je to što se iz vlasti plasiraju laži. U inostranstvu živi četiri miliona Srba, a oni kažu da ih ima 300.000. Od 2011. godine do sada je otišlo 562.000 građana, od čega je preko 60.000 sa visokim obrazovanjem. Srbijom danas vladaju ljudi sa falsifikovanim diplomama, koji su davali desetak ispita za pet dana. U Leskovcu je kadar SNS, sadašnji gradonačelnik, otvorio javni WC na groblju, a ni jedno radno mesto - rekao je Stojković. 

Miodrag Stojković, genetičar i vlasnik Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju "Spebo Medical" - Način života najviše utiče na sterilitet
Miodrag Stojković (foto: spebo.co.rs) Jedna ulica u Leskovcu nadaleko je poznata u svetu. Ne po roštilju ili ljutim papričicama već što se u njoj prave bebe. U Norvežanskoj 16 nastanjena je bolnica Miodraga Stojkovića, svetski priznatog genetičara i velikog lokal patriote, koji je u svom rodnom gradu pre 5 godina otvorio ustanovu za lečenje steriliteta. Za pola decenije rada, Leskovac su posetili parovi od Singapura do Amerike, a zahvaljujući posvećenosti ovog stručnjaka i njegove supruge Petre, rođeno je preko 400 beba. - Poslednji broj kartona je blizu 5000itog a skoro 10.000 ljudi je prošlo kroz ovu bolnicu – kaže Stojković u razgovoru za "eKapiju". Iz zahvalnosti prema rodnom gradu, čija je uprava 2005. ustuplia kuću i finansirala renoviranje i adaptaciju dvospratnog zdanja za potrebe bolnice "Spebo Medical", Stojković je Leskovcu poklonio 108 besplatnih vantelesnih oplodnji. Bebe su im, kaže, najbolja reklama, a problem nedovoljni kapaciteti. - Jedini razlog zbog kojeg ne možemo da primimo sve koji bi želeli ovde da se leče je radna površina. Tim koji radi je regrutovan i edukovan kod nas i inostranstvu. Rešenje je dogradnja bolnice jer možemo i više pacijenata da pomognemo i mlade ljude zaposlimo. Ali dogradnja je već pitanje za druge društvene strukture. Kao neko ko redovno vraća kredit državi da bi opremio bolnicu nedavno sam pitao da ponovo dobijem kredit i sam dogradim bolnicu. Usmeni negativni odgovor je bio više političke nego logične prirode. Od decembra 2012. godine, bolnica učestvuje u programu besplatne vantelesne oplodnje koji se finansira iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Koliko parova je kroz ovaj program potražilo pomoć u "Spebo Medical"? - Kroz ovaj program u Leskovcu su lečena 34 para. Nažalost to je mali broj. Razlog je što smo na listu ušli tek ove godine i što su ograničili pristup Leskovcu i drugim privatnim klinikama. Cela ta priča nije bila fer prema pacijentima, jer su oni ti koji bi trebalo da izaberu da li će na lečenje ići u Beograd, Niš, Leskovac, a ne RFZO. Ako nekoga sa juga Srbije terate da ide u Beograd na besplatnu vantelesnu oplodnju to više nije besplatno, jer on mora da plati smeštaj, put, hranu... Koliko novca za vantelesnu oplodnju nedostaje Srbiji? - Pretpostavlja se da između 60.000 i 200.000 parova u Srbiji ima problem sa sterilitetom i ako znamo da im u proseku treba oko 3 pokušaja vantelesnih oplodnji to je mnogo para. Srbija nažalost ima ograničen broj sredstava i plaća samo 2 pokušaja, grad Beograd je dodao treći. Slovenija recimo plaća 6, dok je u Izraelu svaki pokušaj besplatan. Sa druge strane, ekonomsko stanje pacijenata je veliki problem jer većina njih ne može da priušti vantelesnu oplodnju a deo njih se odriče svega i svačega. Pri tom se osećaju ostavljeni, zaboravljeni. Šta pokazuje statistika o uspešnosti ovog vida lečenja steriliteta? - Uspešnost kod žena od 20 do 30 godina je 76%, od 30 do 40 do 55%, a iznad 40 godina 18%. Takođe, šanse da vantelesna oplodnja urodi plodom veće su iz drugog i trećeg nego prvog puta jer žensko telo svakog narednog puta zna šta ga čeka. Psiha je izuzetno važna u postupku lečenja. Znamo za slučajeve i kada žene u 47. godini rode, a neke ni u dvadesetim ne uspeju da ostanu u drugom stanju? Od čega to zavisi? - To je nažalost izabrala priroda, odnosno biološki sat. Od parova koji su prošli kroz našu bolnicu odradili smo tek 1200, 1250 vantelesnih oplodnji. Kod nekih je nažalost kasno. Svaki čevrtri par koji ima problem sa sterilitetom dolazi sa problemom niske rezerve jajnih ćelija ili umanjenim ili potpunim nedostatkom spermatozoida. Takvi ljudi moraju da idu na donaciju spermatozoida i jajnih ćelija ili usvajanje deteta i treba da im se kaže da ne gube vreme u ovakvim ustanovama, jer ovakve ustanove mogu da pomognu ljudima samo kad žena ima jajnu ćeliju a muškarac spermatozoide. Novi zakon Ministarstva zdravlja omogućava donaciju jajnih ćelija. Da li je i od kada moguća donacija jajnih ćelija i spermatozoida u bolnici "Spebo medical"? - Moguća jeste ali se ne izvodi jer kod nas ne postoji sistem koji bi mogao da se primeni kao što se to profesionalno, etički, pravno i zdravstveno primenjuje u drugim zemljama. To podrazumeva niz parametara koji moraju da se ispune pre nego se ide na donaciju. Nažalost, u Srbiji ne postoji banka polnih ćelija zato mi takve pacijente šaljemo u inostranstvo. Postoje li uslovi koji određuju ko može dobiti jajne ćelije i spermatozoide na ovaj način? "Spebo Medical" nedavno su posetili članovi Nemačko-srpskog privrednog udruženja među kojima je bila i ekipa "eKapije" - Naravno, postoje starosne granice. U Českoj je recimo do 47 godine kada su u pitanju žene. U zavisnosti od regulacije u nekim zemljama postoji mogućnost da i istopolni roditelji idu na donaciju. Donacijom jajne ćelije ili donacijom sperme parovi dobijaju dete čiji je biološki roditelj samo jedan partner. Kakav je stav po ovom pitanju u Srbiji, budući da smo još uvek konzervativna sredina? - Veliki broj se odlučuje i na ovu soluciju jer je ipak razlika u odnosu na usvajanje deteta. Neki se odlučuju na obe solucije tj. dok čekaju da se dete usvoji odlaze na donaciju. Najbitnije je zaštiti roditelje, dete i familiju kao celinu upravo zbog toga što je sredina konzervativna. Sve više čujemo da je bračni sterilitet posledica stresa. Možemo li ga smatrati najčešćim uzročnikom danas? - Način života na prvom mestu utiče na sterilitet, pogotovo kod muškraca, a stres je danas naša svakodnevnica. Alkohol i dugo sedenje su takođe uzročnici. Tu su i drugi faktori kao što su hormonski poremećaji, kod žena su česti zapušeni jajovodi, hormonski disbalans, čak jedna obična alergija može da bude problem. Broj spermatozoida muškaraca danas je 50% manji u odnosu na broj su imali muškarci pre 50 godina. Zbog svega toga je važno da se na vreme krene sa analizama, da se traži uzrok, a kad se nađe uzrok onda i put da li ga zaobići ili rešiti. Da li je NATO bombardovanje uticalo na sterilitet muškaraca i žena u Srbiji? - Bez sumnje. Rukovodićete Centrom za matične ćelije u Kragujevcu. Potpisan je ugovor o izgradnji i početak se očekuje već 2014. godine. - Naučio sam da verujem samo u ono što vidim, tako da ću u taj Centar poverovati onog trenutka kad ga ugledam jer je za sada sve virtuelno. Tri puta smo potpisivali ugovor, rukovali se, fotografisali... Grad Kragujevac je poklonio zemlju, studenti, profesori, doktoranti čekaju ko zapete puške. Projekat je odobren od Evropske investicione banke, a korist centra je višestruka. Ako to bude 2014. ja ću biti jedan od najsrećnijih. Na čemu ćete raditi u centru? - Voleo bih da u centru nastavimo ono što sam počeo u inostranstvu, a to je proučavanje neurodegenerativnih bolesti, pravljenje, da kažem, nervnih ćelija u laboratoriji, ali sigurno i izučavanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce i koštane srži. Dakle, jedna kompleksna vrsta ne samo istraživanja nego i medicinska primena matičnih ćelija, budući da sam neke od njih primenio već pre 10 godina ali kod nas, nažalost, skoro nikakao. Koliko banki matičnih ćelija nedostaje Srbiji? - Godišnje 8 mil EUR ode iz zemlje jer se matične ćelije šalju u inostranstvo na čuvanje. Po broju stanovnika Srbiji nedostaju 3 do 4 banke matičnih ćelija. Koliko je Srbija zakoračila u bioinženjering? - Srbija je nigde kad govorimo o bioinženjeringu, ali nije ni čudno kad smo po broju mladih istraživača na poslednjem mestu u Evropi, a po ulagnju u nauku gori od nas su samo Albanci. Mi ulažemo svega 0,3 % BDP-a u nauku, a neke zemlje u okruženju čak 3,5%. Zato nije ni čudno zašto naša nauka ne može, ne samo da prati korak sa razvijenim zemljama, već polako i odumire dok sve veći broj mladih ljudi odlazi. Pri tome obrazovni sistem je loš. Ne postoje uslovi da mladi ljudi praktično rade i vide prema čemu neguju posebnu sklonost. Talentovane dece ima više nego talentovanih profesora sigurno. Ja u Kragujevcu imam desetak njih, koji bi da imaju uslove mogli da budu bolji od kolega iz SAD, Engleske, ali nemaju. Iz tog razloga nisu ni konkurentni i ne mogu da se takmiče sa njima. Na nedavnom protestu naučnika u Beogradu 3 od 5 ljudi sa kojima sam razgovarao imaju kartu da napuste zemlju. Ivana Bezarević, ekapija