ON JE HTEO DA UBIJE PUTINA!

Pre 20 godina, Adam Osmajev je bio učenik prestižnog engleskog internata u živopisnoj oblasti Kotsvolds, koji je, poput svojih vršnjaka, razmenjivao domaće zadatke s drugovima, pio jabukovo vino i jurio devojčice. Danas, Osmajev je imenovan za šefa milicije za odbranu opkoljenog ukrajinskog grada Debaljceve, a bio je osumnjičen i za planiranje atentata na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Adam Osmajev

Od mirnih dana na travnjacima i u učionicama “Vajklif koledža”, gde školarina košta 10.000 funti, Osmajev je prešao dug put.

Tri hiljade kilometara od idiličnog Kotsvoldsa u Engleskoj, danas 33-godišnji muškarac učestvuje u borbama na život i smrt, borbama u kojima je za samo tri poslednje nedelje poginulo skoro 250 cilivila i koje prete da uvuku Evropu u širi sukob.

Adam je na prestižni koledž dospeo 1994, kada je njegov otac Aslanbek bio visoki komunistički zvaničnik u Čečeniji, zadužen za naftne rezerve tadašnje proruske čečenske republike.

Penzionisani Robert Vorkman, koji je nekada radio u industriji prerade drveta iz Bornea, i njegova supruga Maležanka ponudili su da budu staratelji pojedinim učenicima koledža, među kojima je bio i mladi Osmajev.

“Adam je bio divan mladić. Pun života, energije, ponekad sklon nestašlucima, ali uvek pun poštovanja”, kaže Vorkman, koji danas ima 75 godina. On se seća da je Osmajev sa uživanjem pio njihovo domaće jabukovo vino, da je voleo rvanje, zbog čega je do 14. godine osvojio nekoliko nagrada u Evropi.

Voleo je i devojke, a budući da su mu džepovi uvek bili puni dolara, nije mu bilo teško da im pruvuče pažnju. “Bio je okružen devojkama. Kada je bio na poslednjoj godini koledža, ilegalno je iznajmljivao kola i vodio ih u motele”, kaže Vorkman.

Često bi se sa šoping-tura do Londona vratio sa dva-tri nova “Armanijeva” odela. Đaci iz Čečenije su voleli roštilj, i često su provodili večeri pijući votku okupljeni oko kuhinjskog stola. Ipak nikada nije bilo problema, niti nasilja. Samo su voleli da se zabavljaju, priča Vorkman.

Pošto je imao odlične ocene, Adam je upisao studije ekonomije na Univerzitetu u Bakingemu, gde je takođe ostvario izvanredne rezultate.

“Na završnoj godini koledža, Adam je sebi postavio visoke standarde i obično je uspevao da ih ispuni. On je divan i samouveren mladić. Osećam da ima veliki potencijal i odlučnost da ga iskoristi na najbolji način”, stajalo je u jednom od poslednjih izveštaja iz prestižnog "Vajklifa".

Osmajev, koji je musliman poput većine Čečena, nije ispoljavao preteranu religioznost tokom boravka u Engleskoj. Među njegovim prijateljima u "Vajklifu" bilo je i Rusa, a molio se samo kada bi imam posetio školu.

Povratak u Čečeniju.

Njegov politički stav je očvrsnuo kada se vratio u Čečeniju 2001. godine. Imovinsko stanje porodice pogoršalo se kada se Adamov otac Aslanbek posvađao sa Ramzanom Kadirovom, liderom Čečenske Republike koji je uživao podršku Kremlja.

Adamov otac je nakon te svađe pobegao u inostranstvo.

Adam Osmajev je, međutim, ostao u Moskvi, gde je 2007. optužen za planiranje ubistva Kadirova. Zbog nedostatka dokaza, tužba je odbačena, a Osmajev se preselio u Ukrajinu, gde je februara 2012. ponovo uhapšen, ovoga puta zbog osujećene zavere za ubistvo predsednika Putina napadom na kolonu vozila u kojoj se kretao.

Osmajev je 2012. godine optužen za planiranje atentata na Vladimira Putina

Iako je njegovo izručenje Rusiji sprečio Evropski sud za ljudska prava, Adam Osmajev je zbog nezakonitog posedovanja eksploziva i prevare gotovo tri godine proveo iza rešetaka u Odesi. U oktobru prošle godine - u jeku tenzija između Moskve i Kijeva - ukrajinske vlasti su oborile optužbe za pokušaj ubistva i Adam je, uz pomoć supruge Amine Okujeve, konačno oslobođen.

Njegov sledeći korak je bilo pridruživanje jednoj od brojnih naoružanih milicija formiranih u februaru prošle godine, tokom ukrajinske revolucije protiv ruske kontrole.

Dvadeset godina po okončanju školovanja u Engleskoj, Adam Osmajev je postao veteran sukoba između sada nezavisne republike Ukrajine i ruske etničke većine.

“Da budem iskren, mislio sam da je poginuo”, kaže njegov usvojitelj Vorkman. “Tužno je zato što mislim da bi postao veoma uspešan da nije bilo rata u njegovoj zemlji.”

Od koledža do ukrajinskog fronta

Moto “Vajklif koledža”, škole koju je pohađao Osmajev već 130 godina glasi: “Hrabri i lojalni”. On sada ima nezavidnu priliku da ispuni te ciljeve, i to u najopasnijim mogućim okolnostima.

Prošle nedelje, jedan od bivših učenika “Vajklif koledža” u Straudu objavio je vest da je Osmajev imenovan za šefa milicije za odbranu opkoljenog ukrajinskog grada Debaljceve, koji su napale proruske separatističke snage.

Osmajev i borci iz njegovog bataljona “Džohar Dudajev”, učestvovali su žestokim borbama i tenkovskim napadima na pruge i mreže puteve širom grada.

Osmajev je oduvek bio ambiciozan.

“Želim da budem predsednik. Predsednik Čečenije”, rekao je Osmajev jednom prilikom svojim starateljimama, dok je bio pod sigurnim okriljem “Vajklifa”.

Iako još nije dotle dogurao, Adam Osmajev je prošle nedelje unapređen u komandatna milicije međunarodnih dobrovoljačkih snaga, nakon što je njegov prethodnik Isa Munajev ubijen u borbi.

Blic online